Hakovanje, fišing i sajber zlostavljanje – svake godine stotine hiljada potrošača u Austriji postanu žrtve sajber kriminala. Posledice su ponekad ogromne, a počiniocima pogoduje anonimnost na internetu.
Broj prijava u većini oblasti kriminala, kao što su provalne krađe u domovima ili privredni kriminal, i dalje ostaje na visokom nivou. Međutim, prema podacima Saveznog kriminalističkog ureda Austrije, broj prijava u oblasti sajber kriminala je 2016. godine u odnosu na prethodnu godinu porastao za 30,9 odsto, na nešto preko 13.000 slučajeva.
Svako može postati žrtva sajber kriminala
Svaki korisnik interneta danas može biti pogođen delima sajber kriminala – iako to mnogi ljudi i čitave kompanije ne žele da vide. Najveća slabost jeste i ostaje čovek. Finansijska šteta koja time nastaje je ogromna. Svake godine u Austriji nastaje šteta od više miliona evra, objašnjava Wolfram Littich, predsednik Uprave Allianz grupe u Austriji i potpredsednik Austrijskog udruženja osiguravača (VVO). Kako pokazuje aktuelno istraživanje Kuratorijuma za bezbednost saobraćaja (KFV), broj neprijavljenih slučajeva sajber kriminala i šteta koje iz toga proizilaze u Austriji je visok. Tako 24 odsto ispitanika navodi da su u poslednjih nekoliko godina bili žrtve nekog dela sajber kriminala i pritom pretrpeli štetu.
Velika finansijska šteta i dugoročne psihičke posledice
Kada se ovi rezultati primene na stanovništvo koje aktivno koristi internet (oko 4,2 miliona ljudi u Austriji), to znači da je najmanje milion ljudi u Austriji poslednjih godina pretrpelo finansijsku štetu ili psihičke posledice usled barem jednog takvog slučaja. „Prema navodima oštećenih, najveći deo finansijske štete poslednjih godina prouzrokovali su virusi i prevare s isporukom robe“, objašnjava direktor KFV-a Othmar Thann. Prema istraživanju KFV-a, sprovedenom među više od 2.400 osoba, finansijska šteta posebno je velika u slučajevima krađe osetljivih podataka (krađe identiteta). Oštećeni navode da prosečna šteta iznosi oko 1.200 evra. I žrtve internet prevara ponekad trpe veliku finansijsku štetu. U kompanijama ta šteta može brzo dostići milionske ili milijardske iznose čim osetljivi podaci neovlašćeno dospeju u tuđe ruke.
Mala preduzeća posebno ugrožena
Oštećeni navode da nastala šteta u proseku iznosi 480 evra. Međutim, internet kriminal nema uvek samo finansijske posledice — i psihičke posledice mogu biti ogromne: u istraživanju KFV-a, 72 odsto oštećenih navodi da je usled incidenta pretrpelo teške do umerene psihičke i emocionalne posledice. Najteže psihičke posledice trpe žrtve povrede psihičkog integriteta (mobinga) i krađe identiteta. Da sajber kriminal ne pogađa samo pojedince pokazuje i aktuelna studija revizorske kuće KPMG. Tako 30 odsto anketiranih preduzeća navodi da je već pretrpelo štetu usled sajber kriminala. „I mala i srednja preduzeća i velike korporacije moraju dodatno da podignu svest o sajber bezbednosti“, objašnjava Andreas Tomek, partner u savetodavnom sektoru kompanije KPMG. „Preduzećima je potreban sveobuhvatan pogled kako bi mogla delotvorno da odgovore na izazove sajber kriminala.“ Potreban je integrisan i uravnotežen pristup koji, pored tehnologije, uzima u obzir i ljude i procese. Sajber bezbednost jednostavno mora postati odgovornost najvišeg rukovodstva kako bi preduzeća mogla da se odbrane od sajber kriminala.
Rešenja: