Na upit više klijenata detaljnije smo razmotrili ovaj slučaj i osvrnućemo se na tehničke aspekte dopisa, ali ovo ne predstavlja pravni savet.
U drugom pasusu se tvrdi: „Nakon posete vašem veb-sajtu, moja klijentkinja je utvrdila da ste bez njene saglasnosti prosledili njenu IP adresu 212.95.5.xxx kompaniji iz sastava američke grupacije „Alphabet Inc.“ ("Google"). “
Ova tvrdnja nije tačna iz sledećih razloga:
Sve IP adrese navedene u dopisu su dinamičke i NAT IP adrese operatera Magenta / Telering. Tehnički gledano, to znači da se iza te IP adrese nalazi više internet priključaka različitih korisnika sa privatnim IP adresama, pa se na osnovu te IP adrese ne može utvrditi identitet samog korisnika.
Svi fontovi koji se preuzimaju sa Google servera imaju definisano keširanje. To znači da se, kada korisnik poseti veb-sajt koji koristi određeni font, taj font čuva na računaru (u kešu pregledača) 365 dana i da se pri poseti sledećem veb-sajtu ne preuzima ponovo sa Google servera.
Svi zahtevi za Google Cloud i njegove statičke sadržaje — slike, CSS, fontove, JavaScript datoteke, Maps i slično — prosleđuju se preko servisa pod nazivom Anycast-DNS u najbliži centar podataka. U našem slučaju, kada se pristupa iz Austrije, to je obično Frankfurt. (fra16s53-in-f3.1e100.net [142.250.185.227])
Ovi serveri podležu Opštoj uredbi o zaštiti podataka (GDPR) i smeju da prosleđuju podatke trećim licima samo uz saglasnost. Prema navodima kompanije Google, podaci o pristupu čuvaju se isključivo u anonimizovanom obliku kako bi u skladu sa propisima o zaštiti podataka pružala svoje usluge.Snimci ekrana prikazani u dopisu pokazuju samo uključivanje Google sadržaja i izgled veb-stranice, ali ne i da li je zaista došlo do prenosa podataka. U vezi sa prosleđivanjem podataka pogledajte tačke 2 i 3.
Iz navedenih razloga ove tvrdnje su veoma upitne, a analizom datoteka evidencije jednog hosting servera na kojem se nalaze veb-sajtovi više klijenata utvrdili smo da se tim različitim i međusobno nepovezanim hostovima pristupalo u razmacima od svega nekoliko milisekundi.
Ovakav način pristupa, uključujući i pravljenje snimaka ekrana, moguć je samo uz automatizaciju pomoću veb-pauka i, na primer, alata kompanija Google ili Mozilla za jedinično testiranje — odgovarajući pozivi dokumentovani su na ovoj veb-stranici:
Korišćenje pregledača bez grafičkog interfejsa za pravljenje snimaka ekrana veb-stranica
Dokumentacija za Google Chrome API
Snimci ekrana u dopisu verovatno su napravljeni pomoću Headless Google Chrome — proizvoda kompanije Google i njene američke matične kompanije Alphabet Inc ...
Korišćenje Google sadržaja uobičajen je način ubrzavanja učitavanja veb-stranica zahvaljujući brzim serverima i ne bi smelo da predstavlja kršenje GDPR-a, jer se podaci isporučuju sa evropskih servera.
Još jedna veoma neobična stvar u ovom dopisu, koja ukazuje na mogući fišing velikih razmera, jeste činjenica da nije naveden poziv na broj za uplatu naknade štete. Pri uplati treba navesti samo „Vergleich“ (poravnanje), pa uplatu nije moguće nedvosmisleno povezati sa konkretnim slučajem.
Ova masovna pisma poslata su putem usluge Austrijske pošte:
Slanje pisama putem Online Post.at
Više informacija i najnovije vesti o ovom slučaju na: