2. Zašto se za iznajmljivanje prostora isplaćuju veći iznosi nego što je uobičajeno kod klasičnog čuvanja rezervnih kopija?

Zato što sistem inače ne bi privukao privatne korisnike — ljude privlače isključivo obećanja o velikoj zaradi.

3. Koji bezbednosni rizici proizlaze iz trenutnog stanja softvera na dan 16.01.2017?

Softver može da izvršava komande na računaru, odnosno da pokreće programe, prenosi podatke u oba smera i preuzima dodatne funkcionalnosti. To znači da u svakom trenutku može da pravi snimke ekrana, beleži pritiske na tastere (npr. pri korišćenju elektronskog bankarstva ili unosu podataka o kreditnoj kartici) ili da obavlja praktično bilo koju radnju na računaru, a da korisnik to ne primeti.

To predstavlja rizik za svako preduzeće i mora se sprečiti! 

I privatni i poslovni korisnici mogu se zbog toga suočiti sa sasvim novim zahtevima trećih lica. Naročito ako se računar koristi za hakerske upade u sisteme državnih institucija, napade radi ometanja rada drugih servisa (D.O.S. napade) ili širenje zakonom zabranjenog materijala. To nosi brojne rizike od krivične i građanskopravne odgovornosti. (Ponovno propagiranje nacizma, odgovornost za omogućavanje povrede tuđih prava, hakerski napadi, npr. na državne institucije, povrede autorskih prava i još mnogo toga…)

4. Šta se dešava ako se sistem raspadne?

Kao što se već mnogo puta dešavalo sa ovakvim sistemima, mnogi će pokušati da povrate svoj novac od osobe koja im je prodala sistem ili da tuže firmu Kairos Planet Netzwerk. Međutim, ništa se ne može naplatiti od nekoga kome se ne može ući u trag, kao ni od nekoga ko u tom trenutku više nema novca.I bečko društvo sa ograničenom odgovornošću samo je firma koja postoji jedino na papiru.